Samo prijatelji
Konacno subota...konacno sam se naspavala, cak do 3 popodne:o)
I evo kontam kako bih trebala nesto jesti ako ne zelim umrijeti od gladi.
Nego, onu noc, kompromis nije uspio.Jedan koktel se pretvorio u nekoliko, ja se malo nacugala i opet zaglavila do ujutro u baru.Ali super je bilo, upoznala sam nekog amerikanca koji radi u UN ovdje, i bas smo se onako fino zezali.Bejbs se osjecao malo zapostavljenim, ali pokusavala sam ga uvuci u razgovor koliko sam mogla:)Ali nije se na tom zavrsilo..amerikanac je otisao, a bejbs je poceo pricu kako bih konacno trebala priznati sta osjecam kako bi mogli nastaviti imati normalan prijateljski odnos.Ja ne znam sta ga je do sada sprecavalo da imamo taj normalan odnos...kao da je bitno sta ja osjecam.Uprskos mojim odbijanjima da mu priznam, nije htio odustati.A buduci da sam ja bila pijana, samo sam pukla.Priznala mu sve, i da ga mrzim sto me na ljeto ponovo zvao i govorio mi one divne stvari, jer sam se konacno odvojila od njega, i da ga volim zbog ne znam ni sama cega, i da nema smisla da budemo zajedno.Eto, koja m... ti daje alkohol.Ali sto je najgore, kada smo krenuli, poceo me grliti ljubiti i biti predivan.Na sto sam opet pobudalila, jer zbog kojeg mog to sada radi?I zaustavila mu taxi, okrenula se i otisla.
Nismo se culi dva dana.On ne zove, ja ne zovem.
Izgleda da tako izgleda neki prijateljski odnos...
